Procesna automatizacija
Pojam procesne automatizacije (process automation) u svoje središte stavlja control loop (signalnu petlju) u formi kontinualnog upravljanja. Veličine kao što su pritisak, protok, temperatura, nivo, koncentracija, vlaga, i dr. nalaze se kao predmet upravljanja. Tehnološki proces zahteva određenu vrednost neke od predmetnih tehnoloških veličina, spoljašnji uticaji deluju da ona odstupa od željene vrednosti, a upravljački sistem vrši korekcije na izvršnim elementima i aktuatorima da bi je doveo na željenu vrednost.
Procesna automatizacija po pravilu obuhvata sve potrebne zahvate u oblasti automatizacije u zonama opasnosti od eksplozije (Ex zona 0, 1, 2, 21, 22, Hazardous Zone 0, 1, 2, 21, 22). Procesna automatizacija se u nekim svojim segmentima neumitno prepliće sa diskretnim upravljanjem karakterističnim za automatizaciju mašina (factory automation).
Primer za ovo može da bude regulacija nivoa pri čemu se najčešće moraju pratiti krajnji nivoi (maksimalni i minimalni ili čak i neki međunivoi) zbog izvođenja alarmno blokadnih funkcija koje su karakteristične za diskretno upravljanje.
Komponente koje su dominantnije zastupljena u procesnoj automatizaciji jesu PID regulatori, termoregulatori, signal konvertori, signal izolatori, Ex barijere, Ex izolatori i napajanja transmitera, HART interfejs, Foundation Fieldbus proizvodi i rešenja, Remote I/O proizvodi i rešenja, Ex HMI proizvodi i rešenja, DCS (Distributed Control System) pre nego PLC (Programmable Logic Controller), itd. Naravno da postoji niz komponenti koje su zajedničke kako u sistemima procesna automatizacije tako i u sistemima diskretne automatizacije i to komponente industrijske komunikacije, HMI komponente (Human Mashine Interface), SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition), podnostojeći elektro ormani, zidni elektro ormani, napajanja, spojna oprema.
Raspoloživi dokumenti:
